Момачка грана – Милица Краљ
МОМАЧКА ГРАНА
Пре нег` се буне кренуло застало хитро вретено
Пре нег` је божуре опрела у вршки брза стрела
Момачке груди дотакла шајкачу с главе смакла
Скинула навез с кожуха провукла кроз смртна руха
Подвлакна накрстице уткале зложељне жице
Пламени преплет бисерја у модри облачак перја
Узјечи стабло јадике прикрије урез – слике
Гласка из песме рана – скршена момачка грана
Јаукне Костур град- Лобања рукосад
Најновија књига пјесама „Момачка грана“ Милице Краљ недавно је објављена у издању „Фондације Радоман Рацо Станишић“ из Подгорице и Издавачке куће „Јасен“ из Београда.
Милица Краљ досад је објавила збирке поезије: Двери, Од светлости светлост, Људско месо (два издања; Награда „ Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе), Небом расла бела црква (Награда „ Повеља Кнез Лазар“), Засејах лан ( Награде „ Печат Унирекса“ и „ Радован Зоговић“), Икона Грдана (Награда „Видовданска повеља“), Лепи Јован. Објавила је књигу есеја Мајстори смрти – песници самоубице. Приредила: Запламти са усана ружа (антологија српске и светске љубавне поезије), Сневне Евине кћери (антологија савременог песништва жена у Црној Гори) и панораму Савремена српска поезија у Црној Гори.
Уредница је Трибине Микрокозма Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори.
770.00 дин Додај у корпу
Рекли су о књизи:
„Момачка грана“ скоро није писана руком. Потонути у језик, плести и сневати језиком, на светлост дана изнети староставне мустре језика, истовремено зачуђујуће претопставља да будућност већ постоји. Знакови да је тако преноси и плетисанка Лазина, која ће наставити да снева и плете и пара и кроз ове будуће песме, исто као што ће и песникиње олиставати момачка грана. Није ли сваки чворић у рукопису игле, чворић на платну, чворић на папиру вез у везу, попевка, растрета драж низ раме и по струковима заметнућа, химна лепоте и вечног живота. Тренут кад можданичне дражи тихано прозборе на свом језику. Отуда поезија увек захтева неко друго време које се исто поима у линеарном облику или у облику матерње руке, матерњег текста. При том опет сачувати свест да је поезија најсавршенији облик текста, а предтескт поезије најузвишенија лирика.
Ову у извесном смислу усмену а записану лирску предају, фантастични маниризам који има улогу уједињења, спајања извесних делова српске књижевне традиције и средњевековне и народне књижевности, у призваној будућности нећете само затицати у библиотекама већ и у етномузиколошким музејима, још и у етнографским, јер језик је попут гена, вечна нит и вечни самопис, отуда и свака реч у „Момачкој грани“ има свој код.
— Бећир Вуковић
„Момачка грана“ скована је од бројних неологизама и ријечи које допиру из нашег усменог, лирског насљеђа и уопште из наше старине. Све то, са једне стране, појачава експресивност и асоцијативност пјесничког језика. Са друге стране, то знатно смањује семантичку прозрачност и комуникативност ове књиге. Наравно, то није мана, већ врлина ове поезије. Милица Краљ у правом смислу постаје оно што би Попа назвао чувар извора – чувар нашег језика. То је посебно важно у овом времену које нас преплављује ријечима, појмовима и фигурама страног поријекла.
— Милорад Дурутовић
Књига је инспирисана необичним ријечима и везовима које сам још у раном ђетињству, виђела и чула у родној кући и Цркви Свете Петке у Камењару. Инспирисали су је љубав и посвећеност свих полуписмених и неписмених жена које су тада везле дарове и поклањале их црквама за гињенике и своје умрле.
Од тог раног ђетињства, од те прве, почетне клице, кад сам гледала све те разнобојне шаре, конце, клупчиће, разбој и све ђелове разбоја, виђела сам да ту постоји невјероватно лексичко богатство. Да не говорим о каснијим везовима Јефимије и наших средњовјековних умних везиљки. Такође, сада је и стогодишњица Првог српског рата. Сматрала сам да једноставно морам написати ову књигу о свим нашим страдањима, односно страдањима српског народа. Отуда се и моја „Момачка грана“ надвила над српским удесом и српском коби.
— Милица Краљ
Књижевна трибина: Лирско ткање Милице Краљ
Тренутно нема коментара.