Синтакса и стилистика српских народних пословица 2

У другом тому спроводи се анализа српских пословица према схватањима ауторке. Ова анализа јасно показује да пословице углавном настају паремилошком трансмисијом уобичајених начина говора који нису пословице – тј. помоћу њиховог стилизирања. Кључна тачка стилизације је свакако је двострана: на чисто прагматичком нивоу то је обликовање лаких упечатљивих, импровизаторских форми, што у случају српске провербијалне јединице значи – симетрично изграђене форме; на естетском нивоу – својеврстан начин представљања садржаја и уметнички начин градње (метафоричко преобликовање, еуфонија, рима итд.).