Полазећи од епистемолошких премиса постављених у општој теорији система, систем се може одредити као динамички међузависни скуп елемената, који се налазе у развојној интеракцији. Сваки систем има препознатљиву структуру, одређене природне и/ или вештачке функције и циљ(еве), односно (у случају природних система) смисао постојања. Осим унутрашње динамике и развојне интеракције структуралних елемената система, сваки систем је у интеракцији са другим системима, који се, сви заједно, појављују као структурални елементи, тј. подсистеми већег система.
[toggle title_closed=“ПРЕЛИСТАЈТЕ ОВАЈ НАСЛОВ“ title_open=“ЗАТВОРИ“ hide=“yes“ border=“yes“ style=“default“ excerpt_length=“0″ read_more_text=“Read More“ read_less_text=“Read Less“ include_excerpt_html=“no“]
[/toggle]
Рецензије
Још нема коментара.