Човјек је, како се често истиче, друштвено биће – дакле, биће заједнице. А заједнице су временом постојале све
бројније, шире, савршеније, почев од родовске заједнице до државе. Људима је, дакле, својствен дух заједништва, а који може попримити различите нивое и квалитете. А његов основни облик огледа се у тежњи да се повежу и зближе људи који су сродни, који се служе истим језиком, који су исте вјере и обичаја. Али заједнице које стекну извјесну предност над сусједима настоје да пренесу своју моћ на њих – да њима завладају. У овом случају дух заједништва поприма експанзионистичке црте; од духа заједништва настаје дух империјалности. Тако су и настајала царства, при чему се унутар њих постепено многе цивилизације и културе бришу. Међутим, и империјалне силе, законима вјечите друштвене динамике, временом нестају, али увијек остављају трагове о некадашњем постојању. А престанком било које империје не престаје империјални дух људи.

Човјечанство већ одавно пулсира империјално; увијек су неке заједнице у империјалном успону. Оне најчешће постају и носиоци развоја људске културе. Све до античких империја постојало је такорећи безброј цивилизација на Земљи, које, у већини случајева, нијесу знале једна за другу. А даљим развојем саобраћаја и ратне технике омогућено је и стварање великих империја у које су укључене и новооткривене земље. Тако су освајачи потискивали и истребљивали аутохтоно становништво и добијали нови простор за себе.

Империјални дух хоће да влада и да посједује материјална добра, па чак и људе, и не могу бити пожељни они који се бар на неки начин не могу употријебити. Ваља рећи и то да су често освајачи изграђивали и напредније друштвене односе на новозапосједнутој територији него што су били прије њих. Дакле, не може се порећи ни извјесна цивилизаторска мисија појединих освајача. То се с правом приписивало античким Грцима, али не и Османлијама.

Дух заједништва са извјесном империјалном тежњом створио је скоро све западноевропске земље. Њемачка је створена од сродних германских народа, Алемана, Шваба, Саса, Бавараца и других. Али су у њемачку заједницу ушли и Пруси, који нијесу Германи, бар поријеклом, већ су од Балта, односно балтичких народа, који су били сродници Словена. Да не говоримо о Лужичким Србима и маси других Словена који су се временом германизовали и трајно придружили Њемцима. Аустријанци су мјешавина Словена и Германа, а најсроднији су са Баварцима. Одвојили су се државно и национално од Њемаца, али не и културно. Италија је такође настала од разнородног античког свијета, романизованог у вријеме моћи Рима.

Почетком двадесетог вијека имамо прве велике групације империјалних земаља које склапају војне са везе ради пођеле свјетских добара.
Тако долази до Првог свјетског рата, а двије деценије послије њега долази до још већег свјетског крвопролића – Другог свјетског рата.

Америка није била пасивна у овим крвопролићима, али је не само сачувала своја материјална добра, већ је успјела и да повећа своју производњу. Тако је она из Другог свјетског рата изашла као вишеструки побједник, а прије свега привредни и економски. Њени су аналитичари утврдили 1948. да је САД велесила која посједује око 50% светског богатства, а има свега 6,3% светског становништва. Зато и убрзано ради да контролише и усмјерава привредне и политичке токове на планети Земљи. Одмах послије Другог свјетског рата оснива снажну обавјештајну службу (ЦИА), па војни савез са европским капиталистичким земљама (НАТО), као и разне међународне организације које успијева да контролише. Истовремено
постаје водећа сила свијета у развоју науке и технике.

Већ крајем деведесетих прошлог вијека постаје глобална сила, посебно када је успјела да демонтира Варшавски пакт и Совјетски Савез. Успјела је да уситни и мање или више потчини себи све словенске државе, а од некадашње Југославије, настало је шест државица, а чак је на путу и седма и то очишћена од домицилних Срба.
Данас империјални дух ’американизма’ поприма глобалне размјере. Он пријети новим ратовима, материјалним искоришћавањима цијеле планете, убрзаном асимилацијом малобројних нација. Ми смо на удару оркана глобализма, а наша је одбрана и пут у будућност здрава национална школа.